Način izvođenja studija


6. Начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија

Обим студија је 60 ЕСПБ бодова.

Студије се изводе са пуним радним временом студента (full-time) или са половином радног времена студента (part-time) у оквиру 40-часовне радне недеље.

Трајање студија зависи од начина извођења студија и од потребног броја ЕСПБ бодова који студент евентуално треба да оствари на основним студијама.

За студије са пуним радним временом студента (full-time) трајање студија је годину дана.

За студије са половином радног времена студента (part-time) трајање студија је две године.

За студенте који се уписују уз обавезу да на основним студијама стекну више од 15 ЕСПБ бодова, трајање студија је дуже за годину дана и износи две године за студије са пуним радним временом студента (full-time), односно три године за студије са половином радног времена студента (part-time).

Студијски програм се састоји од предмета у тачки 5. За сваки предмет планирано је укупно потребно време за које просечан студент треба да обави све предиспитне обавезе и положи  испит, изражено у ЕСПБ бодовима (1 бод представља од 25 до 30 сати рада). 

На почетку школске године студент уписује обавезне и изборне предмете тако да збир бодова уписаних предмета у школској години износи 60 за студирање са пуним радним временом, односно 30 за студирање са половином радног времена студента. Изузетно, при обнови уписа  у исту годину студија студент може да упише предмете за најмање 37 бодова за једну школску годину за студирање са пуним радним временом, односно 19 бодова за студирање са половином радног времена.

Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара укупном ангажовању просечног студента током једне школске године за студирање са пуним радним временом.

Календарска година има 42 радне недеље. Школска година је подељена на јесењи и пролећни блок. Јесењи блок почиње 1. октобра и састоји се од 15 недеља наставе, једне недеље зимског распуста око Нове године и две недеље јануарског испитног рока на крају блока. Пролећни блок се састоји од 15 недеља наставе, једне недеље пролећног распуста, две недеље априлског испитног рока и три недеље јунског испитног рока. После летњег распуста од 10 недеља следе септембарски и октобарски испитни рокови који трају по две недеље и по потреби додатни испитни рок од једне недеље.

Студије се изводе тако што се сви облици наставе (активна настава и самостални рад студента) на предмету усклађују, тако да се студенту омогући систематско и континуално савлађивање садржаја предмета. За реализацију наставе користи се одговарајућа опрема и учила (рачунари, пројектори и др.).

Предавања и вежбе изводе се у учионицама, а вежбе у рачунарским лабораторијама, учионицама. као и фирмама са којима Школа има закључене уговоре о образовној и стручној сарадњи.

Преглед облика наставе и самосталног рада студената дат је у тачки 6.1.

Активности студента на једном предмету завршавају се полагањем испита. Након полагања испита формира се коначна оцена студента на предмету (тачка 6.2) и студент стиче ЕСПБ бодове тог предмета.

6.1. Облици наставе и самосталног рада студената

На студијском програму остварују се активна настава и самостални рад студента.

Активна настава

Активна настава остварује се кроз: предавања, вежбе и консултације. Активна настава остварује се кроз стални контакт студента са наставницима и сарадницима.

Предавања, вежбе и консултације се одржавају сваке недеље у блоку према распореду утврђеном годишњим календаром рада, који Школа доноси за сваку школску годину.

Предавања су облик активне наставе у коме наставник излаже наставне садржаје предмета групи студената. Одржавају се у учионицама. При излагању садржаја наставник се користи различитим наставним средствима као што су рачунар са видео пројектором, графоскоп, слике, цртежи, часописи, табла итд. Наставник подстиче активно учешће студента у предавањима кроз постављање питања, анализу и дискусију излаганих садржаја и слично.

Вежбе су облик активне наставе где се увежбавају тема са предавања и стичу одговарајуће практичне вештине. Вежбе се одржавају у учионицама, рачунарским лабораторијама и у фирмама. Вежбе су природно повезане са облицима самосталног рада студената.

Специфична питања везана за вежбе обрађена су у описима појединих предмета.

Консултације. У току блока наставници и сарадници сваке недеље обављају консултације са студентима. Овај облик наставе има за циљ детаљно објашњење тема презентованих и обрађених на предавањима и вежбама и другим облицима наставе.

На консултацијама се врши анализа резултата које студент оствари на предиспитним обавезама и на испиту.

Консултације су по правилу индивидуалне (са једним студентом), а по потреби се могу организовати и у малим групама.

Самостални рад студента

Самостални рад студента остварује се кроз припрему и активно учешће у настави, испите, колоквијуме, тестове, семинарске радове, израду пројеката, добровољног рада у локалној заједници и других видова ангажовања.

Самостални рад се састоји из учења и анализа наставних садржаја од стране студента са циљем усвајања садржаја са предавања и вежби. Студент самостално учи и ради припреме за остале облике наставе, укључујући предавања и вежбе, ради припреме за различите облике провере знања, а нарочито ради припреме за полагање испита, колоквијума, тестова и др.

Самостални рад студента прати се и потпомаже од стране наставника и сарадника кроз повремени контакт са студентом , првенствено на консултацијама.

Самостални рад студента у изради модела, пројеката и семинарских радова по правилу се одвија као групни (тимски) рад.

Термини полагања испита, колоквијума и тестова утврђују се годишњим календаром рада и распоредом полагања испита, које школа утврђује за сваку школску годину.

Број и садржај облика самосталног рада дефинисан је у опису садржаја сваког предмета.

Припрема и активно учешће у настави. Овај облик самосталног рада студента показује континуираност ангажовања студента у припреми за предавања, вежбе и консултације, као и активно учешће у тим облицима наставе. Путем припреме за активну наставу студент проучава теме из садржаја предмета и припрема се да учествује на активној настави кроз питања, дискусију, изношење критичког мишљења, анализе појединих феномена и сл. Самостални рад студента се проверава и вреднује на активној настави од стране наставника и сарадника. Студент који из објективних разлога не може присуствовати делу активне наставе, одређен број поена може стећи кроз одговарајући тест или други начин провере од стране наставника или сарадника.

Испит се спроводи се под надзором наставника и сарадника. Испит представља проверу знања и вештина које студент стекне у активној настави и у самосталном раду. Он представља завршну проверу исхода предмета. Резултати испита се анализирају на консултацијама.

Зависно од природе и структуре садржаја предмета испит се може полагати усмено, писмено, или практично. Начин полагања испита, трајање и његов садржај утврђени су за сваки предмет у овом студијском програму.

Колоквијум представља писмену проверу знања из дела предмета, са, по правилу, сложенијим питањима и задацима. Ако су за предмет предвиђени колоквијуми, најчешће их има један или два. Резултати колоквијума се анализирају на консултацијама или на вежбама.

Тест је писмена провера знања из дела садржаја предмета, са, по правилу, већим бројем питања која захтевају краће писмене одговоре. Резултати тестова се анализирају на консултацијама или на вежбама.

Практични тест је тест комбинован са практичним радом на рачунару.

Семинарски рад је текстуални документ, који садржи и графичке елементе са темом из садржаја предмета и представља предиспитну обавезу студента. Студент или група студената самостално ради семинарски рад и предаје га у одштампаном облику и у електроској форми. У току израде семинарског рада студент се консултује са наставником и сарадником на вежбама и консултацијама.

Пројекат је сложенији стручни задатак који студент израђује самостално или у групи. Пројекат има практични карактер и елементе који карактеришу реалне пројекте: пројектни задатак, документацију о пројектном решењу, презентацију пројектног решења итд. Уз пројекат студент презентује прилоге, презентацију и друге елементе који су саставни део пројеката у пракси. Студент пројекат анализира уз помоћ наставника и сарадника на вежбама и консултацијама, у циљу његовог усавршавања и довођења на ниво квалитетног решења у складу са професионалним стандардима. Документација пројекта се обрађује на рачунару, а сам пројекат се предаје и брани у току блока одштампан и повезан по важећим стандардима, као и у електронском облику.

Добровољни рад у локалној заједници је ангажовање студента без накнаде организован на пројектима од значаја за локалну заједницу и који је тематски у вези са садржајем предмета у оквиру кога се обавља. Студент је дужан да напише извештај о обављеном добровољном раду. Овај извештај се Школи предаје обрађен и одштампан на рачунару као документ који се чува у досијеу студента.

6.2. Оцењивање студената

Успешност студента у савлађивању сваког предмета на студијском програму континуирано се прати током наставе у блоку и изражава се поенима. Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити највише 100 поена.

У формирању коначне оцене о успешности студента у савлађивању предмета предиспитне обавезе учествују са најмање 39, а највише 70 поена, док испит учествује са најмање 16, а највише 30 поена, при чему је студент обавезан да на свакој предиспитној обавези и испиту оствари минималан број поена. Вредновање предиспитних обавеза у поенима, укључујући  и поменути минимални број поена, дефинисано је за сваки предмет.

Укупан остварени број поена преводи се у коначну оцену која показује успешност савладаности предмета, која може бити од 5 (није положио) до 10 (одличан).

Начин превођења броја поена на предиспитним обавезама, на испиту и укупног броја поена у оцену приказан је у наредној табели:

Предиспитне обавезе

мин.39 – макс.70 поена

Испит

мин. 16 – макс.30 поена

Коначна оцена

мин. 55 – макс. 100 поена

поени

оцена

поени

оцена

поени

оцена

до 38

5

до 16

5

до 54

5 (није положио)

39-45

6

16-18

6

55-64

6 (довољан)

46-52

7

19-21

7

65-74

7 (добар)

53-59

8

22-24

8

75-84

8 (врло добар)

60-66

9

25-27

9

85-94

9 (одличан)

67-70

10

28-30

10

95-100

10 (одличан – изузетан)

7. Бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом преноса бодова (ЕСПБ)

Бодовна вредност сваког предмета исказана у складу са Европским системом преноса бодова (ЕСПБ) дата је у тачки 5.1. Једном ЕСПБ боду одговара 25 до 30 сати рада просечног студента. 

8. Бодовна вредност завршног рада

На овом студијском програму није предвиђен завршни рад.

9. Предуслови за упис појединих предмета

Не постоје посебни предуслови за упис појединих предмета.

10.  Начин избора предмета са других студијских програма

Један изборни предмет са овог студијског програма може да не бира са листе изборних предмета понуђених у овом студијском програму (тачка 5.1) већ може да изабере један или више предмета са  других студијских програма специјалистичких струковних студија. Број бодова предмета са других студијских програма треба да буде најмање једнак броју бодова изборног предмета са овог студијског програма.

11.  Услови за прелазак са других студијских програма

Услове за прелазак са других студијских програма другог и трећег степена високог образовања одређује ЕСПБ координатор специјалистичких студија, на основу увида у положене предмете и стечене ЕСПБ бодове на другом студијском програму и услове и критеријуме за упис на овај студијски програм, сагласно критеријумима које пропише стручни орган високошколске установе.

Оставите одговор