Seminar „Moj prvi intervju za posao“

alt

 

Više od 70 studenata treće godine Visoke poslovne škole strukovnih studija prisustvovalo je stručnom seminaru „Moj prvi intervju za posao“, koji je održan u utorak i četvrtak.

Studentima završne godine, naime, bliži se vreme diplomiranja, posle čega ih očekuje jedan od najvažnijih životnih zadataka – zaposlenje, zbog čega je škola odlučila da ih upozna sa aktuelnim dešavanjima na tržištu rada kao i da ih pripremi za prvi intervju za posao.

 

Predavač Nemanja Vesić, koji iza sebe ima karijeru HRM menadžera dugu osam godina, isitče da je priprema studenata za razgovor sa potencijalnim poslodavcem podjednako važna kao priprema za polaganje ispita. „Logika je prosta – sa studija student izlazi sa znanjem, ali poslodavac traži veštinu. Praksa pokazuje da je velika verovatnoća da kako se prezentuješ u tih 15 minuta razgovora za posao, tako ćeš se predstaviti pred klijentom u okviru svoje firme. Poslodavac želi da kod kandidata za posao vidi samopouzdanje, odlučnost, elekovetnost i energičnost. Bez ta četiri najvažnija atributa, bez obzira na prethodno radno iskustvo, male su šanse da će kandidat zadovoljiti poslodavca“, objašnjava Vesić.

alt

Po njegovim rečima, pripremom studenata za prvi razgovor sa poslodavcem u Srbiji se bavi veoma mali broj menadžera. Iako je ova materija nova i za studente VIPOS-a, Vesić je posle održane dve radionice bio zadovoljan reakcijama učesnika koji su, kako kaže, shvatili koliko je važno da na intervju za posao dođu pripremljeni, a ne spontani.

Generalno zadovoljni sadržajem ovog besplatnog seminara bili su i naši studenti. „Predavač nam je posebno skrenuo pažnju na najvažnije stvari u vezi prvog intervjua za posao. Posebno će nam značiti konkretni primeri ispravno napisanog CV-ja, kao i saveti kako se predstaviti na pravi način poslodavcu, bez obzira što nemamo radnog iskustva”, kaže Milan Matić.

 

“Zadovoljne smo delom koji se odnosio na pisanje CV-ja i samog razgovora za posao u određenim situacijama. ”, smatraju Dragica Stanojčić i Jovana Ranković.

Оставите одговор