Novi radnici manje “koštaju”

Predavači VIPOS-a dr Momčilo Vasiljević i Nenad Mihailović bili su sagovornici novinara Slobodana Ćirića na temu novih zakonskih podsticaja za zapošljavanje, koja je objavljena u poslednjem broju valjevskog nedeljnika “Napred”. Tekst prenosimo u celosti.

Izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana koje su stupile na snagu 1. januara ove godine trebalo bi da doprinesu poboljšanju privrednog ambijenta za priliv stranih investicija u Srbiji, kao i da podstaknu zapošljavanje kod svih privrednih subjekata u privatnom sektoru, naročito kod mikro i malih pravnih lica i u preduzetničkim radnjama. Među novinama koje donosi izmenjeni i dopunjeni propis, posebnu pažnju privlače novine koje se odnose na olakšice i podsticaje za zapošljavanje od kojih se očekuje da utiču na eliminisanje rada na crno, ističu za “Napred” dr Momčilo Vasiljević, profesor Visoke poslovne škole strukovanih studija Valjevo (VIPOS) i Nenad Mihailović, asistent na VIPOS-u i doktorant Ekonomskog fakulteta.

Ukoliko mikro, malo pravno lice ili preduzetnik od 1. januara zaposle na određeno ili neodređeno vreme dva ili više radnika i na taj način povećaju broj svojih zaposlenih za najmanje dvoje u odnosu na 31. oktobar prošle godine, onda oni imaju pravo na povraćaj ukupno 75 odsto iznosa plaćenih poreza i doprinosa za novozaposlene radnike, uz uslov da novozaposleni pre zasnivanja radnog odnosa moraju biti na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najmanje šest meseci, odnosno tri meseca ukoliko se radi o pripravnicima.

– Na primer, ako preduzeće zaposli dva radnika čije će neto zarade biti po 25 hiljada dinara, tada ono za poreze i doprinose mora izdvojiti još 15.095 dinara po radniku. To znači da kada ne bi postojale olakšice za zapošljavanje jedan radnik bi obveznika “koštao” 40.095 dinara, a dvojica 80.190 dinara. Međutim, primenom novih podsticaja ti novi radnici će poslodavca “koštati” znatno manje – navodi dr Momčilo Vasiljević. On objašnjava da bi obveznik najpre trebalo da uplati celokupan iznos poreza i doprinosa za zaposlene radnike, a zatim može da filijali Poreske uprave na čijoj teritoriji mu je sedište podnese zahtev za povraćaj poreza i doprinosa. Ukoliko je zahtev potpun i ispravan, Poreska uprava će mu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva na tekući račun izvršiti povraćaj 75 odsto plaćenih poreza i doprinosa. U pomenutom slučaju povraćaj bi iznosio 11.321 dinar po radniku, odnosno 22.642 dinara za oba radnika. Tako oni poslodavca ne bi “koštali” 80.190 nego 57.548 dinara, objašnjava dr Vasiljević.

Vredi istaći, dodaje Nenad Mihailović, da prethodni podsticaji za zapošljavanje u privatnom sektoru koji su se primenjivali na sve obveznike, nezavisno od njihove veličine, nastavljaju da važe i dalje, sve do 31. decembra 2017. godine.

– Podsećawa radi, reč je o povraćaju dela plaćenih poreza i doprinosa u iznosu od 65, 70 ili 75 odsto u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika. Pre izmena i dopuna Zakona ove olakšice su trebalo da važe do 30. juna 2015, ali su nova zakonska rešewa predvidela produžetak njihovog važenja do kraja 2017. – ističe Mihailović.

Osim izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana, od 1. januara ove godine stupile su na snagu i izmene i dopune Zakona o doprinosima na obavezno socijalno osiguranje koje su usklađene sa izmenama prethodno pomenutog propisa u delu koji se odnosi na podsticaje za zapošljavanje novih radnika, podsećaju profesori VIPOS-a.

Osim olakšica za zapošljavanje novih radnika, izmene i dopune Zakona o porezu na dohodak građana donose drugačiji način oporezivanja kapitalnog dobitka koji će ubuduće biti oporezovan rešenjem poreskog organa, a donose i tretiranje prihoda od nepokretnosti kao posebne vrste prihoda, što će počev od 2017. godine imati uticaja na lica koja su obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana. Uz to, određuje se novi neoporezivi iznos dnevnice za službeno putovanje u inostranstvo koji se primenjuje u privatnom sektoru. Od 1. januara ove godine taj iznos je 50 evra. Novina je i drugačiji način obračuna neoporezivog iznosa koji se primenjuje prilikom korišćenja sopstvenog automobila u službene svrhe, koje će ubuduće imati znatno nepovoljniji poreski tretman za obveznika, navode dr Momčilo Vasiljević i asistent Nenad Mihailović.