Od studentske prakse do diplome sa Harvarda

Izvor: PSlanguage café

O svojim iskustvima na radu i školovanju u Americi, od studentske razmene i rada po restoranima, do diplomca sa Harvarda, za PSlanguage café priča asistent Visoke poslovne škole strukovnih studija iz Valjeva, Nikola Stojanović.

Kako ste otišli? Kakva su Vaša iskustva sa agencijama? 

U Ameriku se može otići samo uz vizu. Mogućnosti su neograničene što se tiče upisa osnovnih, poslediplomskih ili doktorskih studija, ali je sve teže otići. Nova administracija zateže uslove, pooštrava viznu politiku.

Prvi put sam otišao 2007. godine. Studentska razmena se relativno lako organizuje preko agencija. Ja sam išao preko agencije Karavan, koju toplo preporučujem, jer imaju dosta iskustva iuspešno rade taj posao 26 godina. Rade programe Work & Travel USA, studiranje, radne programe, škole jezika i čuvanje dece (Au Pair).

Otišao sam na 4. godini fakulteta bez problema, ali sada je drugačija situacija. Ako ste prva ili poslednja godina studija (oni apsolventski staž ne prepoznaju), skoro je nemoguće dobiti vizu, jer smatraju da možete studije završiti onlajni ostati u Americi. Sve rade da spreče ilegalni ostanak u zemlji.

Lutrije koje se organizuju zapravo nisu lutrije. Zelenu kartu dobijaju oni profili koji su im potrebni, kao npr. lekari, agronomi, agroekonomisti itd. Te lutrije su dobre, ali mogu da budu mač sa dve oštrice. Ako se prijavite za lutriju i ne prođete, vaši podaci ostaju u bazi i verovatno će vas odbiti ako u nekom budućem periodu konkurišete za turističku vizu.

Studenti imaju mogućnost da izaberu da li će sami da pronađu posao ili da agencija traži posao za njih uz nadoknadu od 20 do 30%. Izabrao sam drugu opciju. Nad mnogim elementima vi ovde imate kontrolu: birate vrstu posla, lokaciju (ne možete precizno da birate grad), klimatske uslove. Izabrali smo istočnu obalu jer je bliža Evropi i lakša za prilagođavanje. I to je 100% tačno. Dobili smo sve što smo tražili! Otišao sam sa drugarom i  smestili smo se na poluostrvu Kejp Kod, koje okružuje Boston. Bilo je jako lepo.

Prvi posao u Americi

Prvi posao koji smo dobili je bio jako loš. No, ugovor vas vezuje, poslodavac može da vas vrati iz zemlje, ali se to vrlo retko dešava (nisam čuo da se desilo). Nas je to uplašilo dovoljno da smo celo leto ostali na tom poslu, sve do isteka ugovora.

Lako je pronaći i promeniti posao 

U međuvremenu sam našao novi posao, bolje plaćen i kod tih ljudi sam živeo i radio sve vreme, u restoranu “Savory and the Sweet Escape”. Kada sam se ponovo vratio u Ameriku, 2010. godine, bio sam smešten kod njih, vodio sam restoran, dobio službeni auto na raspolaganje.

Teško je pronaći stručne i kvalitetne kadrove koji žele da rade poslove u restoranu. Za fizičke poslove se obično prijavljuju oni koji ne mogu da nađu bolji posao ili penzioneri kojima je to  dodatni posao, posebno u turističkim mestima.

Lako je naći posao kada upoznate kako sistem funkcioniše. Obično je dovoljno par dana da se nađe pristojan posao, ako niste mnogo zahtevni, a naši ljudi obično nisu, jer samo žele da zarade novac. Ponuda je ogromna, naročito u bogatijim delovima zemlje: Kalifornija, Florida, Konektikat, Masačusets…

Kako ste se odlučili da nastavite školovanje u Bostonu i zašto ste izabrali Nortistern?

Prva dva leta sam bio po četiri meseca na razmeni. Sve mi se to svidelo, Boston je fantastičan. Dobio sam ideju da master studije upišem tamo, a sa ciljem da moj fakultet bude među prvih 50 u Americi. Boston je studentski grad, univerzitetski centar,a takvih je fakulteta barem deset: Harvard, Boston koledž, Bostonski univerzitet…

Izabrao sam Nortistern, koji je za američke uslove sjajan, a kamoli za mene iz Srbije. U to vreme je bio 60. a sada je 42. fakultet na listi najboljih.

Dobio sam studentsku vizu na godinu dana, da obavim praksu (Internship) u oblasti za koju sam se školovao – ugostiteljstvu. Praksa je morala da se precizno definiše i da se vidi veza između školovanja i praktičnog dela.

To mi je pomoglo da uštedim novac za početak školovanja. Za to vreme sam radio i učio, polagao TOEFL kurseve jezika, spremao se za upis na menadžment i organizaciju. Za prirodne nauke ne traži se visok nivo poznavanja jezika, za razliku od društvenih nauka.

 Upis na master studije

Za upis se polagao engleski jezik i pisao esej do 2.000 reči, kojim treba da objasnite zašto bi trebalo da prime baš vas, da predstavite sebe u najboljem svetlu. Upisao sam za master ono što je najbliže ljudskim resursima –organizaciono liderstvo mi je bila glavna tema, a ljudski resursi sporedna. 

Koliko ste investirali u školovanje?

Preko 30.000 evra me koštao master, a sada je još skuplje. Naravno, u cenu su uključeni troškovi osiguranja, predmeti, knjige, prateći troškovi.

Na Harvardu je to 15.000 evra za predmete, plus prateći troškovi. Ukupno oko 40.000-45.000 evra.

Sve vreme sam radio, tako da sam mogao da zaradim za studije. Nisam pokušavao da dobijem stipendiju, imao sam prosek 8,36 koji nije konkurentan, a studije se lakše upisuju  ako ste samofinansirajući student.

Moja diploma iz Srbije i svi predmeti su mi priznati, ali sam morao da pripremim ozbiljnu dokumentaciju, preko 50 strana transkripta predmeta, prevedeno na engleski, silabus – kratak sadržaj o određenom predmetuda vide šta ste učili. Komplikovano je i sa našima, sa administrativnim preprekama, ali važno je dasmo sve uspešno odradili.

Iskustvo sa Nortisterna

Bilo je sjajno, imao sam 14 predmeta i master rad. Deo je vezan za liderstvo, deo za komunikaciju i deo za HR(ljudske resurse). Oduševljen sam, utisci su najbolji mogući. Uglavnom su studenti stranci, 30-40% je Amerikanaca, dosta Arapa, Kineza, Azijata…Fakultet dosta polaže na praksu i zato se tako dobro kotira. Celo školovanje se zasniva na studijama slučaja, koji su isključivo primeri iz prakse i detaljno se obrađuju. Liderski programi se uglavnom oslanjaju na refleksije. Uglavnom se pišu eseji sa studijama slučaja ili refleksije (1.500-2.000 reči), nema klasičnog polaganja ispita. Izuzetno zanimljivo iskustvo!

Iskustva sa Harvarda

Diplomirao sam u aprilu 2013. godine i odmah sam počeo da se spremam zaHarvard. U septembru 2013. godine sam upisao Harvard i sve sam završio tamo, sem poslednjeg ispita koji sam polagao iz Srbije onlajn. Morao sam da se budim noću i da slušam predavanja, kao i drugi ljudi širom sveta. Oko pedesetak ljudi obično bude u virtuelnoj učionici.

Interesantno iskustvo, predstavljanje ljudi sa svih strana sveta. Imao sam 5 predmeta, plus poslovna retorika kao kruna svega. Išao sam na kampuse.

Neke predmete smo slušali na Harvard biznis školi, neke u Kenedi školi. Predavali su sjajni profesori. To nisu prestižni profesori (prvih pet najboljih) sa Harvarda, ali su priznati stručnjaci i uspešni profesori. Svi do jednog rade na fakultetu popodne, a prepodne u industriji. Tamo profesura nije posebno plaćena, do 100.000 evra godišnje, ali zato puno zarađuju kroz knjige i treninge. U profesuru ulaze zbog lepog radnog vremena, osiguranja, beneficija.

To na Harvardu se ne smatra akademskim studijama. Ja mogu na istoj toj školi da nastavim master, nedostajalo bi mi još 6 ispita da dobijem Harvard diplomu. Za sada ne planiram, ali nikada se ne zna.

Jeste li razmišljali da ostanete u Americi?

Nisam razmišljao da ostanem. Bio sam dve godine duže nego što sam planirao i obećao. Nisam razmišljao da ostanem ni u jednom momentu, ali jesam kada sam se vratio u Srbiju i video kako je ovde. Posebno dok sam tražio posao. Tada sam se kajao barem deset puta dnevno.

Mislio sam da ću mnogo lakše pronaći posao sa mojim iskustvom, znanjem jezika. Bio sam na praksi u jednoj konsultantskoj kući. Tražio sam posao u Beogradu i ništa se nije desilo 6 meseci, godinu dana, a onda sam se prijavio na oglas i dobio posao u Publiku u Valjevu.

Istovremeno sam prošao u Ernst & Young-u, gde su mi ponudili praksu. Zvali su me dan pošto sam potpisao ugovor sa Publikom. Želeo sam Publik da ispoštujem, radio sam godinu dana u prodaji, mnogo sam naučio, ali sam shvatio da to nije posao za mene i posle šest meseci sam aktivno počeo da tražim novi posao.

Kakvi su Vaši dalji planovi? Koliko se naučeno u Americi može primeniti kod nas, u radu sa našim studentima?

Radio sam kao konsultant (radim i dalje popodne), držao sam treninge, radio volonterski kao saradnik na VIPOS-u, video sam da mi to odlično ide. Ciljano sam upisao doktorske studije. Posao u obrazovanju se nametnuo kao logičan.Moji predmeti su istraživanje tržišta i marketing usluga i preduzetništvo. To je vezano i za ono što sam radio tamo.

Ovo je prvi inspirativan posao koji sam dobio otkako sam došao u Srbiju. Jeste zahtevno, ima dosta posla, pripreme, ali mi je zaista dobro. Trudim se da svoja iskustva primenim u radu sa našim studentima. Radim sa mladim, talentovanim ljudima i uživam u tome.

Ima lepih programa Britanske internacionalne škole u Beogradu preko British Council-a, konkretno Fakultet u Edinburgu, gde možete da upišete doktorat. Fantastična škola… To su mi dugoročni planovi.

Biografija

Nikola Stojanović MA rođen je 09.02.1984. godine u Valjevu. Diplomirao je 2010. godine na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, a 2013. godine na Univerzitetu Nortistern u Bostonu, Masačusets, SAD završio je master akademske studije i stekao akademski naziv master u organizacionom liderstvu.

Doktorske studije upisao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. U školi je u radnom odnosu od 01.01.2018. godine. Ima zvanje asistenta za užu naučnu oblast Menadžment i organizacija.