Novi doktor nauka – dr Sanja Radovanović


Valjevski odsek Akademije strukovnih studija Zapadna Srbija dobio je još jednog doktora nauka u redovima svojih predavača, nakon što je Sanja Radovanović odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Novi proizvodi na tržištu osiguranja kao deo institucionalnog mehanizma zaštite od finansijskih posledica katastrofalnih vremenskih događaja“ na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

Ključni rezultati istraživanja u doktorskoj disertaciji dr Sanje Radovanović ogledaju se u dokazu da na svetskom nivou još uvek ne postoji univerzalni i opšteprihvaćeni metodološki okvir merenja efekata katastrofalnih vremenskih događaja. U tom smislu, naučna javnost mora uložiti napore kako bi kreirala nove probabilističke modele procene budućih efekata katastrofalnih vremenskih događaja i opredeliti se za jedan koji sa najmanje modifikacija može biti primenjen u praksi.

„Osim toga, dokazano je i da najkompletnije baze podataka o direktnim štetama prouzrokovanim prirodnim katastrofama ne predstavljaju pouzdanu osnovu predviđanja efekata vremenskih rizika u budućnosti, jer ne sadrže podatke o štetama za 63% registrovanih događaja. Analizom podataka o srednjim vrednostima, minimumu, maksimumu, modusu i medijani ukupnih šteta uzrokovanih prirodnim katastrofalnim događajima na području Evrope u periodu od 1902. do 2018. godine, došlo se do zaključka da su događaji male učestalosti najrazorniji. Pomenuto istraživanje upućuje na familije raspodela teškog repa kao najpogodnije za modeliranje funkcija raspodela verovatnoća. Sprovodeno je i empirijsko istraživanje sa ciljem utvrđivanja statističke značajnosti razlika prosečnih učešča različitih vrsta katastrofalnih vremenskih rizika na području Evrope, Azije, Afrike i Amerike u periodu od 1960. do 2015. godine, na osnovu čega su testiranjem statističkih hipoteza usvojeni zaključci o njihovoj geografskoj zastupljenosti. U doktorskoj disertaciji je izvršena naučna eksplikacija i prikaz metodologije izračunavanja najznačajnijih vremenskih indeksa kao što su temperaturni indeksi, indeksi koji modeliraju sušu i kompozitni indeksi“, objašnjava dr Sanja Radovanović.

U svojoj doktorskoj disertaciji ona ističe da nedostatak delotvornih tržišnih mehanizama zaštite od vremenskih rizika u Srbiji mora biti nadomešten, imajući u vidu štete prouzrokovane poplavama. Dok sa tehničkog aspekta, u vidu postojanja mreže mernih stanica Republičkog hidrometeorološkog zavoda, postoje mogućnosti kreiranja vremenskih indeksa, pre svih  temperaturnih i padavina, Zakon o osiguranju ne predviđa postojanje ovakve vrste proizvoda osiguranja. „Pomenuti deo disertacije može biti praktično primenjiv jer bi, najpre, u metodološkom smislu mogao da doprinese utvrđivanju okvira za analizu vremenskih indeksa na području Srbije, a posledično i da doprinese prilikom sačinjavanja okvira nacionalne politike upravljanja katastrofalnim vremenskim rizicima. U cilju transparentnosti i poverenja osiguranika u proizvode indeksnog osiguranja, predloženo je da vremenske varijable mere nezavisni entiteti ili agencije koje nemaju finansijski interes u pogledu ishoda nepogode. Eksplicitno je potvrđeno da mogućnost nepoklapanja obračunate isplate indeksnog osiguranja sa individualnim gubicima osiguranika predstavlja osnovni nedostatak samog koncepta“, zaključuje dr Sanja Radovanović.

Doktorsku disertaciju naša profesorka je odbranila pred komisijom koju su činili dr Jelena Kočović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dr Evica Petrović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu i dr Srđan Marinović, redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Nišu.